Slava Markani Ko to tako nežno kuca, u bokser krušku koja puca? Ko mašinu polagano bije, da vrh joj odmah, se odvije? To je sad naš, super Sale, on je prava sila brale, na prvi pogled, dečko fini, al’ na drugi, od čuda zini! Nije morski kapetan, al’ diže sidro svaki dan, jer sklek sad nije u modi, pa on radi zgib u vodi. A da bude fora još i jača, jedan je od novih kovača, on je dobar, neće da se bije, al’ čeličnu šipku, rukama savije. Voli da jede, i pije domaći sok, dok u ruci drži, upaljač šok, otporan je, ma sila svetska, neko vrisne, dok njega pecka. On je miran, i ne pravi famu, al’ zna da kuje, i jatagan i kamu. Da ne bude da je samo, sečiva on znao, i streličarstvo je godinama, vešto trenirao. Puca Sale, na daljinu – alal vera, crvića iz jabuke, sa dijabolom istera, al kad nišan okom, svojim sad zagrne, sa flaše čepić, pucnjem tu odvrne. Oko sebe ima, ljude dobre, drage, otkrio je svima, tajnu svoje snage, trening uvek tvrdo, a nikako meko, čarobni napitak – kakao i mleko. I tako Sale uvek velik, uvek prava sila, kroz umetnost svoju, širi anđeoska krila, jer on stalno stvara, nikada ne spava, al’ vešto krije tajnu, da Markani je Slava. Zauvek Sale moćan, i sjajan čovek budi, da vole te svi – i životinje, i ljudi. Budi inspiracija, i starom, i mladom, budi novo sunce, nad Jagodinom gradom!
